Posredništvo u Albaniji – problemi i izazovi za ubuduće
U Republici Albaniji, zakon koji je na snazi i kojim se reguliše aktivnost na polju posredništva jeste Zakon br. 10385 o „Posredovanju u rešavanju sporova“, koji je dopunjen 24.02.2011. godine. Ovaj zakon uz izmene koje su načinjene 2013. i 2018. godine dopunjen je Uredbom 2008/52 / EC “o nekim aspektima posredovanja u građanskim i trgovniskim pravnim stvarima“ sa brojem CELEX3200810052. Ovaj zakon je sveoubhvatan i njime se regulišu svi organizacioni aspekti posredništva i odnosi se na jasne mehanizme upućivanja predmeta koji se mogu rešavati putem posredovanja.
Okviri primene posredništva na osnovu albanskog zakona (član 2) obuhvataju sporove na polju građanskog, trgovinskog, radnog, porodičnog, prava intelektualne svojine, prava zaštite potrošača i sporove između organa javne uprave i fizičkih lica. Posredništvo na polju krivičnog prava odnosi se na sporove koji su prošli proveru suda na zahtev tužitelja/oštećenog, ili na žalbu tuženog, u skladu sa članovima 59 i 284 Zakona o krivičnom postupku, kao i u svakom drugom predmetu gde je to dozvoljeno posebnim zakonom. Za posredovanje u kazneno-krivičnim predmetima protiv maloletnika, važe odredbe Zakona o krivičnom pravu za maloletnike. U članu 23 ovog zakona nalazimo i pravne mehanizme za upućivanje na posredovanje predmeta gde iste upućuje sud.
Sa druge strane, Zakon o građanskom postupku od prve verzije od usvajanja 1996. godine je eksplicitno predvideo kao obavezu da sud u okviru napora u rešavanju predmeta mirnim putem nudi strankama mogućnost da svoj problem reše putem posredovanja, tako što ih prilikom preliminarnog ročišta upoznaje sa prednostima posredovanja u rešavanju sporova u odnosu na uobičajen način sudskog rešavanja sporova (član 158. Zakona o građanskom postupku važećeg zakona uz sve izmene koje je pretrpeo tokom godina).
Shodno tome, a uzev u obzir sve gore navedeno, poseban zakon o posredništvu, kao i posebne odredbe u proceduralnim zakonima (pogotovu Zakona o građanskom postupku) daju dobar i dovoljan pravni osnov za češće upućivanje predmeta od strane suda na rešavanje sporova putem posredovanja.
Ustvari, ispada da u poređenju sa velikim brojem predmeta kojima se bave albanski sudovi, broj predmeta koji su upućeni na posredovanje nije veliki. Razlozi za takvo stanje su brojni i veoma različiti.
Mislim da je prvi veliki problem nedostatak institucionalne tradicije u upućivanju predmeta i rešavanje sporova putem posredovanja. I dok mi imamo hvale vrednu tradiciju koja potiče od običajnog prava (sećamo se sa velikim poštovanjem Kanuna (Zakonika) Leke Dukađinija, koji je izvor albanskog običajnog prava koje potiče iz XV veka, a najpoznatiji je od mnogih albanskih običajnih zakonika) gde su mnogi sporovi (bilo iz građanske ili krivične materije) bili rešavani uz posredovanje starijih, uglavnom u ruralnim delovima, sada postoji jedna konsolidovana i stabilna tradicija u rešavanju sporova uz posredovanje posrednika, bilo da ih pokreću same stranke ili ih upućuje sud. U ovoj analizi mi se pozivamo na razvoj događaja posle 1991. godine kada je Albanija promenila svoju političku sliku iz diktatirske monoističke države u pluralističku i demokratsku družavu.
Od 1991. godine naovamo, bilo je povremenih pokušaja da se stvore mogućnosti za rešavanje sporova putem posredovanja, koji su otpočeli 1993. godine kada su licencirani prvi posrednici. I dok je prvi poseban zakon postao Zakon br. 8465 od 11.03.1999. godine „O posredovanju u sporazumnom rešavanju sporova“, bez obzira na to, broj predmeta upućenih na posredovanje nije bio veliki.
Okružni sud u Draču beleži pozitivna iskustva u periodu između 2009. i 2013. godine kada je bio uključen u pilot sud preko projekta koji je finansirala Svetska Banka (IFC) gde smo imali povećanje broja predmeta upućenih na posredovanje od strane suda pri čemu je većina uspešno rešena putem posredovanja. Projekat je otpočeo obukom sudija, kao i pomoćnog osoblja (Sekretara suda, pravnog savetnika i pravnog sekretara) a usledila je i studijska poseta Republici Crnoj Gori kako bi se upoznali sa pozitivnim iskustvima zemalja u regionu. Prednost ovog projekta bila je u činjenici da su njime pokriveni troškovi procesa posredovanja, te su usled toga stranke bile oslobođene troškova postupka. Sa druge strane, dostavljan je i periodični izveštaj Visokom savetu sudstva u vezi sa brojem predmeta upućenih na posredovanje od strane suda, kao i za svakog sudiju ponaosob kao statistički podaci koji bi se imali u vidu prilikom ocene rada svakog sudije, koju je sprovodio Savet s vremena na vreme. Nažalost, kraj ovog projekta doveo je do ukidanja upućivanja predmeta na posredovanje jer ovaj proces nije dobio neophodnu podršku i finansiranje od strane albanskih izvršnih vlasti, koje u to vreme nisu smatrale piroritetom nastavak započetog posla.
U odnosu na sve gore navedeno, smatramo da je nedostatak trajnih napora na stvaranju jedne održive tradicije učinio da posredništvo kao jedna alternativna mogućnost za rešavanje sporova (kako građanskih, tako i krivičnih) nije efikasna i omasovljena. Smatramo da će stvaranje jedne konsolidovane tradicije, stvaranje uslova za napore ne samo kroz vremenski ograničene projekte, već produžene i bez vremenskog ograničenja, uz podršku izvršnih vlasti, omogućiti povećanje broja predmeta upućenih na posredovanje. Stvaranje jedne kulture sporazumnog rešavanja sporova predstavlja izazov koji zahteva ozbiljnu i dobrovoljnu posvećenost svih aktera uključujući posrednike, sudije, advokate, i zahteva vreme da se postigne ono što je izuzetno iskustvo skandinavskih zemalja gde se većina sporova rešava posredovanjem.
Problemi sa kojima smo se suočili tokom sprovođenja sadašnjeg projekta za posredovanje takođe su vezani slučajno sa početkom projekta u vreme pandemije izazvane COVID 19. Iz tog razloga broj predmeta koje sud upućuje na posredovanje i dalje je mali. Takođe, izmene koje je pretrpeo Zakon o građanskom postupku i preliminarne aktivnosti na pripremi predmeta za suđenje, smatramo da je sve to imalo uticaja jer je trenutak za „sučeljavanje“ stranaka sa sudijom zaduženim za taj predmet odložen, pri čemu bi u odnosu na gore navedeno stranke trebalo obavestiti o mogućnosti za rešavanje spora putem posredovanja, kao i o prednostima u tom slučaju vezano za uštedu vremena i troškova samih stranaka u postupku.
Mi kao sud takođe činimo napore da se podigne svest strankama u sporu, koje podnose svoj slučaj pred sudom kako bismo ih blagovremeno informisali o mogućnostima da svoje sporove rešavaju putem posredovanja. U tu svrhu koristimo mogućnost da informišemo stranke putem naše internet prezentacije (jednog veoma korisnog informativnog portala za potrebe informisanja šire javnosti i svih aktera u sudskim postupcima), na profilu suda na društvenoj mreži Facebook i na oglasnim tablama gde postavljamo obaveštenja sa korisnim informacijama o posredništvu.
Posredništvo ostaje naš izazov za u buduće jer je i dalje jedan od najboljih načina za alternativno rešavanje sporova, ali je takođe i korisan način da se smanji opterećenost sudija koja se u poslednje vreme dosta povećala.
__________________________________________________________________________________________________________________